BEZ OBZIRA DA LI MISLITE DA MOŽETE ILI NE MOŽETE, U PRAVU STE

U subotu 15. aprila 2006. god. u Lazarevcu je održan drugi skup pčelara zainteresovanih za osnivanje pčelarske kooperative na nivou Srbije koja bi imala osnovni zadatak da reši problem prodaje pčelinjih proizvoda kod svih zaiteresovanih pčelara.
U odlično pripremljenoj sali Doma kulture. Pčelarsko društvo ,,Budućnost'' iz Lazarevca se svojski potrudilo da stvori uslove za jedan veliki skup. Skup je započeo dobrodošlicom koju je poželeo Radoslav Cvejić, predsednik pčelara Lazarevca. Skup je zvanično otvorio gradski menadžer Dragan Jović. Posle toga se prešlo na radni deo gde su govorili Dušan Mirić, Đorđe Mrkić, i Milan Majović o samom načinu i razlozima za udruživanje.
Ono što je svima prisutnima bilo jasno jeste da se mora prestati sa udruživanjem u asocijacije koje nisu privrednog karaktera (i koje ne mogu da nam prodaju med) već da treba formirati pravno lice (kooperativu - zadrugu) koje će imati pravo u ime svih članova da prodaje med i druge pčelinje proizvode. Ono što je evidentno jeste da su današnji problemi u pčelarstvu mali u odnosu na ono što nas čeka u budućnosti i da se pčelari još danas moraju odlučiti da li će biti hobisti ili robni proizvođači!
Ono što nas najviše muči su falsifikovani medovi, zakonska regulativa koja propisuje način na koji se med može izneti na tržište, loša odkupna cena meda, mala potrošnja meda po glavi stanovnika. Kao što se vidi, problemi su kompleksni i nijedan nije lako rešiti, pogotovu samostalno. Međutim, ne smemo tugovati i očekivati da će naše probleme rešiti neko drugi. Svaki pčelar treba jednom da shvati da naše probleme nije dužna država da rešava i da se to ne radi nigde u svetu, već ona samo mora da nam omogući da uspešnije radimo kroz podsticaje koji se dodeljuju samo registrovanim pčelarima.
Prvi i ujedno najteži problem su falsifikovani medovi (po nekom istraživanju čak 65 % na zvaničnom tržištu). Ovaj gorući problem je teško rešiti za kratko vreme. Organizovani bi lakše došli do rešenja jer bi radili internu kontrolu medova koji ulaze u zadrugu tako da bi prvo među nama pčelarima odvojili žito od kukulja. A zatim bi se zajedničkim snagama borili protiv pukih nakupaca i falsifikatora.
Ono što nas svakako čeka je odgovornost pred zakonom koji nema kompromisa, a on propisuje da svaki pčelar koji želi da sa svojom etiketom izađe na tržište pored ostalih uslova mora da ima objekat za čuvanje i pakovanje meda, koji između ostalog propisuje da se mora imati pet prostorija sa pločicama, vodom, pakirnicom i drugim. Ako bi svaki pčelar pokušao da ovo napravi kod svoje kuće od već postojećih objekata samo za adaptaciju bi morao da izdvoji minimum 5 000 € što je dosta velika suma pa se pitam koliko pčelara je sada sposobno da ovo izgradi. Mnogi će reći da se preko ovog zakona može preći kao preko ostalih, ali grdno se varaju. Setite se samo uvođenja fiskalnih kasa koje su skoro svi neozbiljno shvatali, a pogledajte sada, da li postoji neka radnja koja je ne poseduje i pogledajte kolike su kazne ako se napravi i najmanji prekršaj. Naša zemlja se polako uvodi u red. Ako se organizujemo, možemo napraviti zajednički objekat za pakovanje meda koji će nas koštati mnogo manje nego da ga svako od nas pojedinačno gradi.
Trenutna otkupna cena je za nas pčelare ponižavajuća, ali na nju ne možemo uticati. Neke su najave da će biti još manja. Jedan od razloga za ovakvu cenu je taj što niko od nas nema tako veliku proizvodnju da bi mogao da sklopi ugovor sa nekom velikom trgovinskom kućom da bude njen snabdevač, pa stoga naš med promeni nekoliko ruku dok ne dođe do krajnjeg korisnika.
Ako se udružimo i naš med lagerujemo u zajedničkom magacinu stvorićemo veliku količinu meda na jednom mestu i automatski ćemo biti interesantni velikim trgovinama što će za posledicu da ima veću cenu meda koju ćemo mi pčelari da dobijemo, jer ćemo izbaciti nekoliko ,,ruku'' iz lanca.
Mala potrošnja meda uslovljena je time što ni jedan pčelar nije uložio značajna sredstva u reklamu bez koje se danas ne može prodati ni jedan proizvod bez obzira na kvalitet. Da reklama nije nimalo naivna stvar može se videti iz podatka da je cena jedne sekunde, reklame na televiziji u udarnom terminu 18 000 dinara! Ako hoćete nešto da iznesete u javnosti, tokom 10 sekundi, za to morate da izdvojite 180 000 dinara, pa vi vidite da li neki pčelar može sam da to isfinansira. Udruženi možemo izdvojiti deo dobiti za reklamu. Najveće svetske firme ulažu i trećinu profita u reklamu, a to im se višestruko vraća.
U Lazarevcu se moglo zaključiti da pčelari moraju iznaći sredstva da zajednički naprave objekat u kome bi vršili kontrolu i pakovanje meda, kao i samu prodaju, jer ako dočekamo jesen neorganizovani, sve će nas to duplo skuplje koštati. Još ako se ima u vidu da imamo obećanja od Ministarstva poljoprivrede i Ministarstva privrede da će nam rado izaći u susret u vidu bespovratnih sredstava koja se odobravaju za ovu namenu, ali samo ako nastupamo organizovano! Stoga je odlučeno da bi za nas najbolji vid organizovanja bila zadruga (kooperativa) u kojoj svaki član ulazi sa istim sredstvima i ima ista prava kao i drugi članovi. Najbolji primer kako ona treba da funkcioniše možete videti na filmu, od pčelara koji su nedavno bili u poseti Grčkoj, gde su se lično uverili da udruženi grčki pčelari postižu cenu od 3,5 € na veliko i nemaju zaostalog meda u magacinu, i pored mnogo težih uslova za pčelarenje od nas.
Takođe je odlučeno da svaki pčelar koji je zainteresovan za udruživanje uplati po 2 000 dinara. Sredstva će se koristiti za plaćanje izrade projekata i ekonomskih analiza kao i za slanje podataka svakom pčelaru, da ne moramo da čekamo izlaženje ,,Pčelara''. U svrhu bržeg rada i organizovanja, izabran je inicijativni odbor u sastavu:
Vujović Aco iz Ivanjice (064 - 361 - 15 - 16),
Majević Milan iz Vršca (013 - 832 - 187),
Mirić Dušan iz Belanovice (014 - 89 - 769, 063 - 80 - 76 - 142),
Mirković Milenko iz Rume (022 - 478 - 094),
Mrkić Đorđe iz Novog Sada (021 - 824 - 220, 063 - 534 - 230),
Perić Marinko iz Malog Zvornika (015 - 471 - 386),
Stepanović Radisav Stepa iz Rače (034 - 752 - 189),
Stojanović Živoslav iz Subotice (024 - 753 - 771),
Trailović Momčilo iz Petrovca (012 - 342 - 043).
U toku diskusije se javio i menadžer opštine Lazarevac koji se ponudio da nam pomogne tako što bi nam obezbedio plac za gradnju objekta i svu potrebnu infrastrukturnu dokumentaciju. Takođe se ponudio da nam obezbedi objekat koji bi se napravio na tom placu na odloženo plaćanje možda i do dve godine. Takođe je naglasio da možda možemo da dobijemo i velika sredstva od donatorske agencije ADF sa kojom su sklopili ugovor o donaciji za voćare, pa bi možda mogao i nas da uvrsti u program. Pored ostalog, ovo je značajno, zato što ovaj donator uvodi HACCP program potpuno besplatno i omogućuje plasman u MAXI diskont takođe besplatno. Tako, ako bi se ovo ostvarilo, sam osniva?ki ulog u gotovom novcu bi se drasti?no smanjio, a dug prema investitoru bi se izmirio preko meda. Sledeće što predstoji su razgovori sa ministarstvima koja su takođe obećala pomoć ako se udružimo.
Zato je jako važno da se svi pčelari što pre jave najbližem članu inicijativnog odbora radi informisanja oko samog principa udruživanja i prijave radi slanja najnovijih ihformacija dokle se stiglo.

SVAKO ČEKANJE MOŽE SKUPO DA NAS KOŠTA!

Dušan Mirić
Belanovica