|
|
Zahvaljujemo se Tehnološkom fakultetu u Novom Sadu
na ustupanju prostora za sastanke
FORMIRA SE PČELARSKA ZADRUGA NA NIVOU SRBIJE
U poslednje dve decenije poremećene su mnoge vrednosti, a kod pčelara
najviše problema je nastalo u oblasti plasmana meda i drugih pčelarskih
proizvoda. Pčelari koji gaje 50 i više društava nisu u stanju da prodaju
ni polovinu svojih proizvoda, a i ono što prodaju ne dostiže ni približno
realnu cenu, kako je to nekada bilo.
Sa druge strane uveliko cveta trgovina veštackim medom koji je, na pijacama
oko 20 - 25 % jeftiniji od prirodnog meda. Tako kupci, u mnogo slučajeva
ne znajući u cemu je razlika najčešce kupuju kod tih prodavaca.
Retko se koji pčelar može pohvaliti da je do proleća ispraznio ambalažu,
osim ako je pristao da ga proda na veliko po ceni od oko 100 dinara
ili manje po kilogramu.
Društva pčelara, prema zakonskim propisima, ne smeju da se bave plasmanon
pčelinjih proizvoda. Inicijativa za organizovanje pčelara u privredni
subjekt na nivou Srbije datira iz oktobra 2005. godine. Nakon toga je
usledio misionarski rad grupe pčelara većih robnih proizvođača da probude
svest kod pčelara o potrebi udruživanja.
Šta je pčelarima jeftinije, pitamo se mi pokretači ove inicijative,
da svako gradi svoje objekte, ili da zajednički izgradimo jedan, ali
svetski? Da li svako od nas da gradi svoje tržište ili da zajednički
gradimo jedinstveno tržište? Da li može neko od nas izaći na inostrano
tržište sa 10 - 20 tona meda, ili ce neko drugi objediniti veći deo
naše proizvodnje? Da li je jeftinije da svako od nas sklapa pojedinačne
ugovore o kontroli i zdravstvenoj zaštiti pčela, ili da imamo sklopljen
jedan ugovor, pa čak ako treba da otvorimo i sopstvenu veterinarsku
stanicu? Da li je jeftinije da zajednicki organizujemo nabavku ili proizvodnju
opreme, pribora, voska i svega onoga što prati našu proizvodnju, ili
da svako od nas (kao do sada) isto nabavlja pojedinačno? Da li je jeftinije
da izgradimo zajednički Centar za selekciju i reprodukciju matica, ili
da pojedinačno (kao do sada) budemo u nekim kooperantskim odnosima?
Da li na tržišne tokove mogu uticati male količline proizvoda kojima
raspolažemo, ili to možemo ako ih objedinimo na jednom mestu? I na kraju,
da li svako od nas može stručno i kvalitetno da se bavi svim ovim i
da pored toga i dalje radi na pčelinjaku?
Na sastanku u Lazarevcu izabran je Inicijativni odbor koji je dobio
zadatak da dalje animira pčelare i priprema osnivanje pčelarske zadruge.
Nakon toga on je održao niz sastanaka sa predstavnicima Ministarstva
poljoprivrede kao i Privredne komore Srbije i lokalnih samouprava.
U Novom Sadu je 3. marta 2007. godine uz veliku pomoc Tehnološkog fakulteta
održan sastanak budućih osnivača zadruge pčelara ,,Med Srbije'' uz prisustvo
više od sto pčelara Srbije. U toku prezentacije prikazani su nacrti
opštih akata: Ugovor o osnivanju zadruge i Zadružna pravila.
Finansijski doprinos radu inicijativnog odbora u vidu uplate od 2 000
dinara na žiro racun društva pčelara u Lazarevcu dalo je blizu 40 pčelara.
Dr Stojan Jevtić, potpredsednik saveta ,,Zelenih strana'' (dodatak lista
,,Politika'') obećao je objavljivanje promotivnih članaka u svrhu propagiranja
buduće Zadruge pčelara. Milan Majovic je izvestio da je vodio razgovore
u Privrednoj komori Srbije gde su obećali da će podržati projekat, stvaranje
brenda ,,Med Srbije''. Takođe je obećano da ćemo nakon registracije
dobiti podršku Privredne komore Srbije za pristup raznim fondovima koji
finansiraju ili kreditiraju ovakav oblik organizovanja. Inicijativni
odbor je angažovao advokata radi pripreme dokumenata i ostalih uslova
za registraciju zadruge.
Donete su sledeće odluke. Oblik organizovanja je Zadruga pod nazivom
Zadruga pčelara ,,Med Srbije''. Za vršioca dužnosti direktora izabran
je Milan Majović iz Vršca. Privremeno sedište Zadruge je u Vršcu. Broj
članova Upravnog odbora je 5. Izbor članova Upravnog odbora će se izvršiti
na osnivačkoj Skupštini. Visina osnivačke članarine je 4 000 dinara.
Visinu osnivačkog uloga doneće Skupština.
Pozivaju se osnivači da dostave potrebne podatke: ime (srednje ime)
i prezime, prebivalište, broj lične karte sa godinom izdavanja i SUP-om
koji je izdao, JMBG, zanimanje, broj i tip košnica.
ZADRUŽNA PRAVILA
Kompletan nacrt zadružnih pravila možete preuzeti sa sajta www.zpms.org
zajedno sa nacrtom Ugovora o osnivanju. Ovde prenosimo najvažnije delove
vezane za finansije.
Zadrugari imaju pravo da u Zadrugu unose svoja sredstva i rad, da biraju
i budu birani u organe upravljanja Zadruge. Visina udela zadrugara je
4 000 dinara. Osnivački ulog može se povećati najviše do visine vrednosti
investicije objekta za prijem, skladištenje i preradu pčelinjih proizvoda.
Obavezuje se zadrugar da nakon izvršene procene vrednosti investicije
izvrši povećanje - uplatu svog osnivačkog uloga. Zadrugari koji naknadno
pristupe Zadruzi, uplaćuju isti udeo zadrugara. Visina udela zadrugara
može se odlukom Skupštine Zadruge izmeniti, zavisno od troškova života,
radi očuvanja realne vrednosti.
Zadrugom upravljaju zadrugari ravnopravno po principu jedan zadrugar
- jedan glas. Organi Zadruge su: Skupština, Upravni odbor, Nadzorni
odbor i direktor. Skupštinu Zadruge čine svi zadrugari. Predsednik i
članovi Upravnog odbora biraju se na vreme od 2 godine, uz mogućnost
ponovnog izbora. Poslovodni organ Zadruge je direktor kog bira Skupština
na vreme od 2 godine, uz mogućnost ponovnog izbora. Za direktora Zadruge
može biti biran kandidat, koji poseduje organizacione sposobnosti, visoku
stručnu spremu i radno iskustvo od 3 godine. Skupština može izabrati
zadrugara za direktora, ako ispunjava uslove.
Sve primedbe na Zadružana pravila i Ugovor o osnivanju objavljene ovde
ili na spomenutom sajtu, mogu se uputiti na advokatsku kancelariju advokata
Tomcic Milana (advtomcic@hemo.net)
ili na 013/833-195 (radnim danom od 7.30 - 14.30), ili na telefon člana
Organizacionog odbora Majović Milana 013/832-704 (od 15.00 - 17.00)
ili Jasne Mrkić 012/824-220 (medmrkic@neobee.net).
Obaveštavamo sve osnivače da će za sudsku overu potpisa na ugovoru
o osnivanju na osnivačkoj skupštini biti potrebno poneti fotokopiju
lične karte.
Razumevanjem organizacionog odbora 16. po redu manifestacije ,,Dani
Mlavsko - Homoljskih pčelara'' koja će se održati 14. i 15. aprila 2007.
u Kamenovu, Inicijativni odbor će imati priliku da se obrati još jednom
pčelarima i da ih pozove da se priključe našoj organizaciji koja sada
već broji oko 100 pčelara (imena možete naći na sajtu).
Ugovor o osnivanju potpisaće se 21. aprila 2007. u Beogradu, u zgradi
Privredne komore Srbije, velika sala, Resavska ulica 13 - 15, sa početkom
u 11 sati.
Đorde Mrkić
UMESTO UVODA
Raspadom SFRJ poremećene su mnoge vrednosti, a kod pčelara, pored nemogućnosti
selidbe na različite paše, najviše problema je nastalo u oblasti plasmana
meda i drugih pčelinjiih proizvoda, što je izgleda najviše pogodilo
pčelare Srbije. Pčelari koji imaju 50 i više društava nisu u stanju
da prodaju ni polovinu svojih proizvoda, a i ono što prodaju ne dostiže
cenu ni približno vrednosti 5 - 8 kg. šećera, kako je to važilo decenijama.
S druge strane, uveliko cveta trgovina ,,veštačkim medom'' (invertovani
šećer sa postotkom meda) koji je, na pijacama oko 20 - 25 % jeftiniji
od prirodnog vrcanog meda. Tako kupci, u mnogo slučajeva ne znajući
u čemu je razlika najčešće kupuju kod tih prodavaca.
Retko se koji pčelar može pohvaliti da je, do proleća, ispraznio ambalažu,
osim ako je pristao na ucene prekupaca i prodao ga (na veliko) oko 100
dinara ili manje po kilogramu. Time se anulira pčelarski trud, pri čemu
se izdaci stalno povećavaju (prevoz, lečenje, prihrana, takse za paše,
pregledi, pomoć pčelaru i drugo). Ovakva situacija naterala je pčelare
da razmišljaju o udruživanju, bilo na regionalnom ili državnom nivou.
Društva pčelara, prema zakonskim propisima, ne smeju da se bave delatnošću
plasmana pčelinjih proizvoda. Organizovanja pčelara na usko regionalnom
nivou ne mogu obezbediti sve neophodne zakonske i materijalne uslove
za uspešno funkcionisanje zadruga pa se javljaju mnogi problemi koje
nisu u stanju da razreše. Posebno problemi koji se javljaju približavanjem
Srbije Evropskoj Uniji, preti da se broj pčelara desetkuje, što nije
dobro za pčelare a posebno za poljoprivredu i državu. Smanjenje broja
oprašivača prteti drastičnim umanjivanjem roda mnogih biljnih vrsta
što u mnogome name?e mnoštvo drugih problema.
Već više godina, a posebno od 2000., u mnogim mestima Srbije pčelari
pokreću razne inicijative kako da unaprede plasman pčelinjih proizvoda,
kako bi se održala ova ,,božja delatnost'' a pčelarima omogućila normalna
egzistencija i razvoj pčelarstva na svim prostorima naše države.
U tom cilju smo i mi iz Inicijativne grupe formirali ovaj SAJT, s ciljem
da se okupimo, dogovorimo i počnemo sa konkretnim radom.
Zato Vam prezentujemo ono što smo do sada dogovorili.
Novi Sad
februara 2007.
Inicijativna grupa
PČELARI SE UDRUŽUJU !
Grupa pčelara vodećih robnih proizvođača pokrenula je inicijativu da
se u Srbiji formira pčelarska kooperativa. U proglasu koji su uputili
svim zainteresovanim pčelarima, najavljen je skup za 3. mart ove godine
na Tehnološkom fakultetu u Novom Sadu, Organizacioni odbor Kooperative
će imati svoj štand na kojem će zainteresovani pčelari moći da preuzmu
pisani materijal.
,,Naš osnovni cilj je izgradnja zajedničkog objekta za prihvat, skladištenje,
preradu i plasman pčelinjih proizvoda proizvedenih na pčelinjacima osnivača,
po primeru kooperative u Grčkoj, koju je posetio i veći broj naših pčelara'',,
- rekli su nam u Organizacionom odboru. - ,,U dosadašnjim odnosima proizvođača
i onih kojih se bave otkupom i prodajom pčelinjih proizvoda, sami pčelari
nisu učestvovali u raspodeli dohotka. Najčešće je njihova proizvodnja
ostajala bez ostvarenog dohotka ili, ukoliko ga je i bilo, nije pokrivao
ni troškove amortizacije''.
Uostalom, šta je pčelarima jeftinije, rezonuju pokretači ove inicijative:
,,da svako gradi svoje objekte, ili da zajednički izgradimo jedan, ali
svetski? Da li svako od nas da gradi svoje tržište ili zajednički gradimo
jedinstveno tržište? Da li može neko od nas izaći na inostrano tržište
sa 10 - 20 tona meda, ili će neko drugi objediniti veći deo naše proizvodnje,
ili je najbolje da to uradimo mi sami? Da li je jeftinije da svako od
nas sklapa pojedinačne ugovore o kontroli i zdravstvenoj zaštiti pčela,
ili da imamo sklopljen jedan ugovor, pa čak ako treba i sopstvenu veterinarsku
stanicu? Da li je jeftinije da zajednički organizujemo nabavku ili proizvodnju
opreme, pribora, voska, lekova i svega onoga što prati našu proizvodnju,
ili da svako od nas (kao do sada) isto nabavlja pojedinačno? Da li je
jeftinije da izgradimo zajednički Centar za selekciju i reprodukciju
matica, ili da pojedninačno (kao do sada) budemo u nekim kooperantskim
odnosima? Da li na tržišne tokove mogu uticati male količine proizvoda
kojima raspolažemo, ili to možemo ako ih objedinimo na jednom mestu?
I na kraju, da li svako od nas može stručno i kvalitetno da se bavi
svim pitanjima i da pored toga i dalje radi na svojim pčelinjacima''?
Tekst iz
,,Politike''
,,Zelene strane''
27. 02. 2007.
|
